Ta odvratna mala stvorenja (Krpelji I)

Ovako, pre nego što počnem moram da naglasim da ne volim da ubijam živa bića ma kog roda i oblika ona bila štedim bube, miševe i sve ostale male bezopasne dosade ali u ovom slučaju ne da ubijam nego seckam, meljem i uništavam. Mrzim krpelje, stvarno ih mrzim. Volim zimu jer ih nema, zbog toga što su nesposobni da je prežive. Ali čim krene malo lepše vreme koje pogoduje njihovom biološkom razvoju, oni se izmigolje i kreću u napade.

Šta je u stvari krpelj? Mnogi ljudi nisu imali kontakta sa njima i dosta su neinformisani po njihovom pitanju. Krpelj je mali insekt iz roda paukova koji spada u ektoparazite. Hrani se krvlju domaćina na kojeg se nakači, nebitno dal je to čovek, pas ili ptica. Uglavnom, svi krpelji su paraziti i treba im stati na put. Na našem području najviše ima pasijih krpelja. Oni napadaju šta god stignu. Žive od jedne do tri godine. Sem ako ih ja ne pronađem, u tom slučaju bivaju ubijeni odmah! Uglavnom se nalaze na travi i lišću, ali ih ima svuda, jer su veoma lagani pa ih vetar nosi do svog prvog domaćina na koga se kače. Nosioci su mnogih bolesti kao što su lajamska bolest, krpeljska paraliza, tularemija itd. Izrazito su opasni. Kod ljudi je najopasnija lajamska bolest dok je kod pasa u pitanju piroplazmoza. Njeni prvi simptomi su malaksalost, temperatura, potištenost, odbijanje hrane i vode, teško disanje, mokraća tamne do crveno-smeđe boje, anemija, otežano kretanje, proliv.

Nažalost imala sam tu nesreću da se susretnem sa piroplazmozom koju sam na svu sreću dijagnostikovala u kratkom roku. U pitanju je bio komšijski pas kojeg sam odgajila od njegova dva meseca. Kada sam se vratila prošle godine sa mora, kao i uvek otišla sam do ograde da se pozdravim sa Bucom. Odmah sam primetila da nešto nije uredu jer nije dotrčao kod mene. Samo je nepomično ležao ispod jelke. Pomislila sam da je to zbog vrućine i da ga verovatno mrzi da dođe do mene, ali mi to nije ličilo na njega, tako da sam otišla do dvorišta da vidim šta se dešava. Kada sam došla do njega primetila sam da jako teško diše. Pregledala sam ga i pronašla nekoliko odraslih krpelja na njemu, dok su svuda po dlaci bile larve. Po dvorištu su se mogle videti crvene mrlje. U razgovoru sa njegovim vlasnikom saznala sam da je čitav dan odbijao hranu i vodu. On, koji je non stop nešto jeo. Došla sam do zaključka da je sigurno u pitanju piroplazmoza. Okrenula sam par ambulanti ali pošto je već prošlo osam sati, nijedna nije radila. Preko klinike Vet, došla sam do broja jedne privatne klinke na Zvezdari koja je radila 24h. Odmah smo se uputili tamo. Buca je nekoliko puta u toku vožnje povraćao. Kada smo stigli odmah je pregledan, izvađena mu je krv i mokraća. Veterinar je bio istog mišljenja kao i ja. Odmah mu je data terapija. Odveli smo ga kući. Ležali smo zajedno tri dana. Hranila sam ga koliko toliko, davala mu vodu i rastopljene vitamine. Primao je terapiju par dana. Eritrociti su mu bili uništeni, tako da je bio jako umoran i apatičan. Špricom sam mu davala vodu kako bi što pre eleminisali toksične materije iz ogranizma. Posle četiri dana stanje je počelo lagano da se popravlja. Imali smo puno sreće i Buca se oporavio. Jedan od glavnih razloga njegovog oporavka bilo je to što je bolest ustanovljena na vreme i što je u tom stadijumu bila izlečiva. Da smo čekali dan, dva Buca sada ne bi bio sa nama. Zato nikada nemojte da čekate. U slučaju da  primetite bilo kakve negativne promene kod vašeg psa odmah ga vodite kod veterinara.

Kako pronaći i ukloniti krpelja?

Redovno pregledajte vašeg psa. Svaki dan, svako veče. Opipajte celu njegovu površinu, od glave ka repu. Krpelji se uglavnom kače u predelu vrata, glave i nogu, tj., tamo gde ima najviše mišića. Kada ga pronađete, veoma je bitno da ga što pre uklonite. Nemojte ga kidati i čupati rukama, jer je velika verovatnoća da će glava ostati u koži i da ćete tako samo pogoršati stanje. Krpelja treba izvaditi celog, zajedno sa rilicom koju je zabio u kožu. Ni slučajno ih nemojte omamljivati, benzinom, lakovima i ostalim babskim tvorevinama. Uzmite pincetu  dezinfikujte je alkoholom ili plamenom iz upaljača, zatim uhvatite krpelja na mestu gde rilica ulazi u kožu, budite smireni, ne gnječite ga (to ćete raditi posle) okrenite pincetu u krug i polako ga izvucite iz kože. U slučaju da vam rilica ostane pod kožom, uzmite sterilnu iglu i pokušajte da je odstranite. Ako mislite da niste sručni idite kod veterinara. A, krpelju radite šta hoćete (ubijte ga naravno) pokupite ostatke i bacite ih u wc šolju, ja bar tako radim. Trudite se da ga nedodirujete prstima. Sve ovo radite sa rukavicama i maramicama. Mesto uboda obavezno dezinfikujte nekim alkoholnim preparatom.

Što se tiče zaštite nijedna nije 100% pouzdana, ali se na našem tržištu mogu naći jako dobre marke antiparazitskih preparata. Pre svega tu su ogrlice, sprejevi i ampule. Ampule vam se nikako ne isplate u slučaju da se vaš pas često kvasi. Na vama i vašem vetarinaru je da izaberete najbolju i najpouzdaniju zaštitu. Mi koristimo Frontline koji se ispostavio za najbolji, a tu si i Merial, Advantix/ Bayer. Preparat nanesite na kožu i raspodelite po čitavoj dlaci. On otrilike deluje mesec dana, tako što se zadržava u lojnim žlezdama i folikulima dlake odakle se postepeno otpušta i štiti psa. Ukoliko imate veliko dvorište sa dosta travnate površine najbolje bi bilo da ga isprskate “Biokill “sprejom i “Neopitroid EC” emulzijom koje možete pronaći u Pet centrima. Nemojte štedeti na ovim preparatima, više vam se isplati da delujte na vreme. Iako preduzimamo sve ove preventivne mere, ja redovno pronalazim po jednog krpelja na svaka tri dana na jednom od naših pet pasa.

Zadnji kontakt sa ovom malom nemani imala sam pre tri dana kada sam Korini na glavi pronašla jednog velikog i dva mala krpelja. Čik pogdote šta sam im uradila Asesina

I da, toliko mi se gade da ne mogu njihovu sliku na blog da stavim…

U svakom slučaju obratite pažnju na ove krvopije, čuvajte sebe i vaše ljubimce.