Na prvom mestu su ampule Neostomosan. Prvi put sam ih koristila, po preporuci Korinine veterinarke i mogu reći da sam veoma zadovoljna. Ampule su propisane za uništavanje krpelja, buva i ostalih neželjenih parazita. Koriste se tako što se jedna ampula od 5ml razblaži na litar vode. Da biste postigli odlične rezultate, najbolje bi bilo da ampulu razblažite u većoj prskalici po mogućstvu od litar. Zatim okupajte psa odgovarajućim šamponom, isperite, ocedite ga i zatim naprskajte emulzijom. Ostavite da odstoji pet minuta, zatim ga ponovo isperite i isčešljajte prstima ili gumenom četkom. Postupak ponovite tri, četiri puta, ocedite psa i prelijte ga ostatkom. Neka se dlaka osuši prirodnim putem. Morate obratiti pažnju na to da pas ne sme da liže emulziju sa kojom je naprskan.

U slučaju neostomosan ampula stručnjaci ne pronalaze baš zajedničko mišljenje, pa tako jedni veruju da je odličan dok drugi misle da je veoma jak i štetan. Moje mišljenje je da ampule netrebate koristiti kao zaštitu već kao nužno sredsvo u slučaju preteranog broja krpelja i buva. U našem slučaju svi krpelji su bili bukvalno spaljeni, dok psima sem krpelja nije falilo ništa Da biste bili sigurni psa posle dan, dva očetkajte kako biste uklonili mrtvu kožu i ostatke krpelja.

Drugi preparat je Neopirox vet. Prodaje se u dve varijante za pse i mačke. Iza simpatičnog pakovanja nalazi se prašak koji zaista deluje. Malo sam bila sekptična u vezi njega ali je zaista pomogao da se dotični kreplji ne vrate. Veoma je lak za upotrebu, psa ili mačku treba dobro naprašiti i ravnomerno rukama raspodeliti prašak što bliže koži. Pse sam naprašila posle korišćenja ampula, nekoliko sati posle kupanja i delovanja kao dodatnu zaštitu. Pošto je ovo ipak insekticid vodite računa da ne dođe u dodir sa očima i ustima.

Posle deset dana od korišćenja ovih preparata samo sam na Akiju pronašla jednog jedinog krpelja. Mirno spavanje

Bili smo na pola puta našeg matrix kruga, bukvalno na raskrsnici. Posle ove slike. Malo dalje od nas nazirale su se nekave crno bele tačkice. Pomislila sam da su mačke i podigla Akija kako ne bi napravio haos. Međutim te mačke se zalteše pravo prema nama. Razigrane mačke hmm. Ne bih rekla. Četiri mala kučeta, ostavljena na deset metara od autoputa, da. Ja u šoku. Aki takođe, pohisterisao, dovoljna mu je Korina kući sad i ovi mali krenuli da ga maltretiraju, skaču i pokušavaju da ga uhvate za noge. Verovatno misle da im je on mama. Opšti haos

Šta da radim? Umorna sam, ne mogu više da držim psa od petnaest kila u rukama, ako ga spustim dole podaviće ih. Zovem tatu, nije tu. Zovem Marinu nije tu. Zovem Bojanu nije tu. Prevagnula sam. Trčim tri kilometra do kuće sa Akijem i vraćam se po njih. Oni kreću da trče za nama ali ubrzo staju. Dolećem kući, ostavljam Akija, uzimam bajs, mamin ceger, vodu sam već imala u torbici i krećem. Mrak pada. Vozim bajs ko luda, komarci pokušavaju da isisaju i ono malo krvi što je ostalo u meni. Jedno dvadeset buba mi upada u oči.  Na pola puta nalećem na dve mrvice koje kreću sa mnom. Molim se samo da ostale dve nisu izašle na put. Jer ako jesu, gotovo je. Na svu sreću nalazim ih tamo gde sam i očekivala. Deca kukuruza. Dajem im vodu. One se lome oko nje, otimaju, prija im svaka kap tog čudotvornog blaga koje nisu videle sigurno dva tri dana. Stavljam ih u ceger i krećem. Vozim umerenije, plašim se da mi ne ispadnu iz cegera. Stižemo kući. Marija i ja im spremamo hranu. Keva histeriše. Sve su smazale. Ustanovile smo da su sve devojčice. Gle čuda. Zašto bi neko bacio dečake. Najele su se i napile, sad bi da spavaju. Marija ostaje sa njima.

A, ja krećem u potragu za njihovim domom. Strepnja me cepa. Ne želim da ih vratim u polje niti da ih dam nekom azilu gde će ih uspavati. U subotu putujem. Napolje ne mogu zbog Akija i Lunje. Moram da im najdem dom podhitno. Šaljem mejlove, spamujem ljude, ubacujem slike u grupe, sos RT na Twitteru. Većina ljudi mi govori da sam luda, Boka mi kaže da šaljem slike na mejl pa ćemo da kačimo sutra po prodavnici. Drugarica koja je spasila nekoliko kučića mi kaže da bi bilo najbolje da ih ostavim na nekom prometnom mestu ako ih niko ne usvoji. Ne mogu ja to. Naći ću im dom. Pa imam internet, valjda će ih neko videti. Raširila sam vest i po ulici. U dvanaest  sati mi stiže poruka od žene iz Vršca. Okrećem je. Ona želi da ih usvoji. Ima grupu na fejsbuku. Videla je moje apele. Usvojiće jedno možda i dva, preostale dve devojčice će udomiti. Ja i dalje ne mogu da verujem. U šoku sam. Plašim se za njih i dalje. U petak ćemo ih odvesti u Vršac. Sutra ćemo se družiti čitav dan. I dalje ne znam šta da mislim. Želim samo da nađu dobar dom. Da žive Korininim, Akijevim, Mazinim i Lunjinim životom. I da više nikad ne plaču.

A, vama koji ste se usudili da ovako nešto uradite, da ih bacite pored autoputa gde automobili jure trista na sat, gde hrane i vode nema ni u mislima, želim isto. Da i vi budete gladni, žedni i sami. Ma samo žedni da budete ništa vam više ne želim. Sve ostalo ćete dobiti.

‘Cause I’m a gypsy
Are you coming with me?
I might steal your clothes
And wear them if they fit me
I never made agreements
Just like a gypsy
And I won’t back down
‘Cause life’s already bit me
And I won’t cry
I’m too young to die
If you’re gonna quit me
‘Cause I’m a gypsy

Dobri stari dani. Tajči nedostaješ mnogo :’(

Uskrs 2007. godine

Naša Cica. Mica lepotica. Došla je na svet 1.8.2000. Bio je letnji raspust. Jedno divno, milo i drago stvorenje. Od nje sam dobila dva najlepša i najbolja bića na ovom svetu. Prvo Akija a onda i Taću.  Nemam reči za nju. Predobar pas kakvog samo poželeti možete. Ali naravno ovaj život je takav da mora da upropasti i uzme najbolje što imamo.

Cica se već dve godine bori sa mamarnim tumorom http://en.wikipedia.org/wiki/Mammary_tumor koji je maligni. Oni se uglavnom javljaju kod starijih ženki, nebitno da li su parene ili ne. Preventiva je sterilisanje u mladoj dobi do neke druge godine života. Ženke koje se sterilišu kasnije spadaju u rizičnu grupu. Cica ga je dobila sa otprilike osam godina. I evo već dve godine se bori i živi sa njim. Prošle godine isto u ovo vreme imala je jaku upalu koja je jedva zalečena. Veterinari su nam rekli da nema spasa i da bi svaka operacija bila uzaludna. Ona se borila i izašla kao pobednik. Nastavila je da živi s tim, da trči po dvorištu, grdi Akija, šeta se sa Mazom, vuče svoje malo ćebence.

Milica je upala u grupu pasa sa povećanim rizikom od mamarnih tumora samim tim što je polu pudla. Ostale rase koje imaju povećan rizik su engleski seteri, bostonski i foks terijeri, koker španijeli, lasa apso… Što naravno ne mora ništa da znači jer su sve nesterilisane ženke izložene bolesti.

Šta su uopšte mamarni tumori? To su tumori mlečnih žlezda, koji nastaju uglavnom zbog hormonskog disbalnsa. Kao i svi tumori dele se na benigne i maligne. Benigni su uglavnom mali, inkapsulirani su i nisu prirasli za kožu, dok su maligni kao što je Cicin u početku mali a potom sve veći i veći. Pojavljuju se u predelu stomaka i genitalija. Veoma brzo rastu i često su pod upalom. Cica je uspela da preživi ovu groznu zimu, nije imala upale, ali vrućine i sunce su pogodovale cistama koje su krenule da pucaju, da se gnoje i upaljuju. Izrazito su bolne. Ona je mnogo smršala, slabo jede i čini se kao da sve što pojede hrani taj tumor. Jako mi je teško da gledam ovog divnog psa kako se muči. Pre godinu dana izgubila sam Taću i sada opet prolazim kroz sve ovo. Na neki način sam se pomirila sa tim da joj nema spasa ali je jako teško. Znam samo da ćemo se boriti do kraja.

Mico volimo te ♡ ♡ ♡

Šta je u stvari krpelj? Mnogi ljudi nisu imali kontakta sa njima i dosta su neinformisani po njihovom pitanju. Krpelj je mali insekt iz roda paukova koji spada u ektoparazite. Hrani se krvlju domaćina na kojeg se nakači, nebitno dal je to čovek, pas ili ptica. Uglavnom, svi krpelji su paraziti i treba im stati na put. Na našem području najviše ima pasijih krpelja. Oni napadaju šta god stignu. Žive od jedne do tri godine. Sem ako ih ja ne pronađem, u tom slučaju bivaju ubijeni odmah! Uglavnom se nalaze na travi i lišću, ali ih ima svuda, jer su veoma lagani pa ih vetar nosi do svog prvog domaćina na koga se kače. Nosioci su mnogih bolesti kao što su lajamska bolest, krpeljska paraliza, tularemija itd. Izrazito su opasni. Kod ljudi je najopasnija lajamska bolest dok je kod pasa u pitanju piroplazmoza. Njeni prvi simptomi su malaksalost, temperatura, potištenost, odbijanje hrane i vode, teško disanje, mokraća tamne do crveno-smeđe boje, anemija, otežano kretanje, proliv.

Nažalost imala sam tu nesreću da se susretnem sa piroplazmozom koju sam na svu sreću dijagnostikovala u kratkom roku. U pitanju je bio komšijski pas kojeg sam odgajila od njegova dva meseca. Kada sam se vratila prošle godine sa mora, kao i uvek otišla sam do ograde da se pozdravim sa Bucom. Odmah sam primetila da nešto nije uredu jer nije dotrčao kod mene. Samo je nepomično ležao ispod jelke. Pomislila sam da je to zbog vrućine i da ga verovatno mrzi da dođe do mene, ali mi to nije ličilo na njega, tako da sam otišla do dvorišta da vidim šta se dešava. Kada sam došla do njega primetila sam da jako teško diše. Pregledala sam ga i pronašla nekoliko odraslih krpelja na njemu, dok su svuda po dlaci bile larve. Po dvorištu su se mogle videti crvene mrlje. U razgovoru sa njegovim vlasnikom saznala sam da je čitav dan odbijao hranu i vodu. On, koji je non stop nešto jeo. Došla sam do zaključka da je sigurno u pitanju piroplazmoza. Okrenula sam par ambulanti ali pošto je već prošlo osam sati, nijedna nije radila. Preko klinike Vet, došla sam do broja jedne privatne klinke na Zvezdari koja je radila 24h. Odmah smo se uputili tamo. Buca je nekoliko puta u toku vožnje povraćao. Kada smo stigli odmah je pregledan, izvađena mu je krv i mokraća. Veterinar je bio istog mišljenja kao i ja. Odmah mu je data terapija. Odveli smo ga kući. Ležali smo zajedno tri dana. Hranila sam ga koliko toliko, davala mu vodu i rastopljene vitamine. Primao je terapiju par dana. Eritrociti su mu bili uništeni, tako da je bio jako umoran i apatičan. Špricom sam mu davala vodu kako bi što pre eleminisali toksične materije iz ogranizma. Posle četiri dana stanje je počelo lagano da se popravlja. Imali smo puno sreće i Buca se oporavio. Jedan od glavnih razloga njegovog oporavka bilo je to što je bolest ustanovljena na vreme i što je u tom stadijumu bila izlečiva. Da smo čekali dan, dva Buca sada ne bi bio sa nama. Zato nikada nemojte da čekate. U slučaju da  primetite bilo kakve negativne promene kod vašeg psa odmah ga vodite kod veterinara.

Kako pronaći i ukloniti krpelja?

Redovno pregledajte vašeg psa. Svaki dan, svako veče. Opipajte celu njegovu površinu, od glave ka repu. Krpelji se uglavnom kače u predelu vrata, glave i nogu, tj., tamo gde ima najviše mišića. Kada ga pronađete, veoma je bitno da ga što pre uklonite. Nemojte ga kidati i čupati rukama, jer je velika verovatnoća da će glava ostati u koži i da ćete tako samo pogoršati stanje. Krpelja treba izvaditi celog, zajedno sa rilicom koju je zabio u kožu. Ni slučajno ih nemojte omamljivati, benzinom, lakovima i ostalim babskim tvorevinama. Uzmite pincetu  dezinfikujte je alkoholom ili plamenom iz upaljača, zatim uhvatite krpelja na mestu gde rilica ulazi u kožu, budite smireni, ne gnječite ga (to ćete raditi posle) okrenite pincetu u krug i polako ga izvucite iz kože. U slučaju da vam rilica ostane pod kožom, uzmite sterilnu iglu i pokušajte da je odstranite. Ako mislite da niste sručni idite kod veterinara. A, krpelju radite šta hoćete (ubijte ga naravno) pokupite ostatke i bacite ih u wc šolju, ja bar tako radim. Trudite se da ga nedodirujete prstima. Sve ovo radite sa rukavicama i maramicama. Mesto uboda obavezno dezinfikujte nekim alkoholnim preparatom.

Što se tiče zaštite nijedna nije 100% pouzdana, ali se na našem tržištu mogu naći jako dobre marke antiparazitskih preparata. Pre svega tu su ogrlice, sprejevi i ampule. Ampule vam se nikako ne isplate u slučaju da se vaš pas često kvasi. Na vama i vašem vetarinaru je da izaberete najbolju i najpouzdaniju zaštitu. Mi koristimo Frontline koji se ispostavio za najbolji, a tu si i Merial, Advantix/ Bayer. Preparat nanesite na kožu i raspodelite po čitavoj dlaci. On otrilike deluje mesec dana, tako što se zadržava u lojnim žlezdama i folikulima dlake odakle se postepeno otpušta i štiti psa. Ukoliko imate veliko dvorište sa dosta travnate površine najbolje bi bilo da ga isprskate “Biokill “sprejom i “Neopitroid EC” emulzijom koje možete pronaći u Pet centrima. Nemojte štedeti na ovim preparatima, više vam se isplati da delujte na vreme. Iako preduzimamo sve ove preventivne mere, ja redovno pronalazim po jednog krpelja na svaka tri dana na jednom od naših pet pasa.

Zadnji kontakt sa ovom malom nemani imala sam pre tri dana kada sam Korini na glavi pronašla jednog velikog i dva mala krpelja. Čik pogdote šta sam im uradila Asesina

I da, toliko mi se gade da ne mogu njihovu sliku na blog da stavim…

U svakom slučaju obratite pažnju na ove krvopije, čuvajte sebe i vaše ljubimce.

Sigurno ste do sada čuli za bend “Orthodox Celts”, gledali utakmicu sa seltik navijačima, konzumirali pivo Guinness u nekom od irish pabova, učili u školi da je keltski naziv za Beograd bio Sindidun, a možda ste imali prilike da na nacionalnoj televiziji gledate energiju irskih plesača koji udaraju cipelama u ritmu kao jedna osoba. Ali da li ste znali da je duh irskog plesa prisutan i u Srbiji? Da nekim čudom postoji trupa irskog stepa već godinama i da je održala mnogobrojne koncerte? Verovatno niste Ali, oni su tu među nama  The Celtic Rhythm

Beogradska plesna trupa Celtic Rhythm osnovana je 2001. godine od strane Marka Mićića, profesionalnog plesača i koreografa, po uzoru na svetske poznate irske plesne grupe kao što su “Riverdance” i “Lord of the dance”. Nakon devet godina rada, brojnih nastupa i gostovanja širom Srbije, današnju postavu trupe čine dvadeset mladih, dinamičnih i uigranih članova, Marko, Hajda, Mirjana, Danica, Stevan, Nina, Stefan, Bojana, Tijana, Andjela, Lena, Dragana…

Svi oni igraju u tzv. hard step cipelama sa blokejom, namenjenim dinamičnim step koreografijama i irskim baletankama za lagane soft koreografije, koje naručuju iz inostranstva jer se kod nas ne mogu pronaći.

Seltikovci su državni prvaci, učestvovali su na brojnim koncertima i manifestacijama u Beogradu, Zemunu, Pančevu, Novom Sadu, Zagrebu, Kosmaju, Rumi, Obrenovcu… Kažu da bi izdvojili dva posebno draga nastupa u Beogradu, “Koreografske minijature” na sceni “Raša Plaović” koja je dobila pohvalu jednog od naših najboljih koreografa Sonje Lapatanov, i nastup za st.Patrick’s day sa Orthodox Celtsima u Domu Sindikata 2008. godine. Ujedno su i jedina plesna grupa koja je ostvarila saradnju i gostovala svim irish i punk-irish bendovima u Srbiji, Orthodox Celts, pesme: Humours of scariff/Native ground (st. Patrick’s day 2008. u Domu Sindikata), Sober Paddies, pesme: Sweger/Drunken sailor/Star of the County down (Festival vina Novi Sad jun 2009.)

Trupa je uspostavila i zavidnu saradnju sa zagrebačkom plesnom školom Irish Maiden, koja radi set dance programe na čelu sa ircem Paulom O’Gradyjem i sa plesnom grupom Celtic Fantasy. 2009 godine su održali dva nastupa u Zagrebu, a gostovaće i na ‘’Free open air St. Patrick’s day festivalu’’ koji se održava 13.03. i 14.03.2010. na jezeru Bundeku.

PR trupe Nina Stojanović i jedan od glavnih Seltik koreografa i kostimografa Bojana Vukotić, najavile su nam priliku da zaigramo irski ples u okviru trupe. Trupa organizuje kurs za početnike, koji počinje 10.aprila, probe će se održavati u prostorijama studentskog doma na Karaburmi. Kurs se organizuje jedanput godišnje i traje šest meseci. Nakon kursa, imate šansu da postanete deo stalne postave i nastupate zajedno sa trupom.

Detaljnije informacije možete dobiti na kontakt tel: 062/8854746 i 064/0860 853

U slavu Svetog Patrika 17.03.2010. po povratku iz Zagreba, Seltikovci odlaze u Novi Sad gde će pored svog programa imati i nastup sa grupom Great Drunkards. A,  devetnaestog marta na Povetarcu u Beogradu opet nastupaju sa Great Drunkardsima. Obećavaju dobar ples i svirku a kao kulminaciju večeri najvaljuju takmičenje u ispijanju piva. Svi ste pozvani

P.S

Oni nisu alkoholičari, oni su irci. Postoji razlika.

Happy St. Practice Day Stretch your liver in preperation of St. Patrick’s Day